PRAKTIČNA OBUKA VOŽNJE
Došli smo do najbitnijeg dela u procesu obučavanja.
Uslove koje treba da ispuni svaki kandidat da bi pohađao praktičnu obuku mora da :
- Ima važeću ličnu kartu, a za strance pasoš i potvrda o prijavi boravka,
- Ima navršenih šesnaest godina starosti,
- Ima završenu teorijsku nastavu i položen teorijski ispit,
- Izvadi lekarsko uverenje (u obuci važi godinu dana i za proces polaganja isto, a za izdavanje probne vozačke dozvole ne sme biti starije od šest meseci).
Način sprovođenja obuke
Kandidat može po želji izabrati vozilo iz našeg voznog parka koji sadži moderne i sigurne automobile. Takođe, ima mogućnost da po preporuci odabere instuktora vožnje. Kandidat i instruktor se dogovaraju o terminima praktične obuke. Praktična obuka traje 40 časova. U slučaju kada kandidat ima neku položenu kategoriju obučava i manje časova u zavisnosti od kategorije koju poseduje. Čas traje 45 minuta, kandidat na dnevnom nivou može imati najviše dva časa. Praktična obuka se odvija na uređenom poligonu i saobraćajnim uslovima koji su prilagođeni nastavnom planu praktične obuke i samom kandidatu u zavisnosti od njegovog napredovanja u sticanju veština upravljanja vozilom.
Odnos instruktor-kandidat
Da bi obuka bila kvalitetnija, neophodno je da oni koji je izvode, a to su instruktori vožnje, poseduju široko lično iskustvo, znanja i veštine, koje će im omogućiti uspešno izvođenje obuke i ostvarenje krajnjeg cilja, a to je formiranje bezbednog vozača. S obzirom da vožnja predstavlja perceptivno-motornu veštinu, (pored drugih karakteristika ličnosti) uspešnost obuke najviše zavisi od razvijenih psihomotornih sposobnosti.
Pokreti kandidata početnika su grubi, nagli, slabi ili prejaki, tako da brzvo dovode do umora. Tokom obuke pokreti postaju tačniji, precizniji, skladniji i izvode se sa manje uloženog napora. U radu sa kandidatima čije su psihomotorne sposobnosti slabije razvijene instruktor ulaže veći napor, ali rezultati neće izostati ako je motivacija na visokom nivou.
Instruktori se u svom radu susreću sa kandidatima različitog temperamenta. Temperament se ispoljava kroz stil upravljanja motornim vozilom, načinu reagovanja u različitim saobraćajnim situacijama. Poznavanje različitih tipova temperamenta instruktoru pomaže da shvati reakcije svog kandidata, da predvidi njegovo ponašanje u određenim situacijama, jer se temperament dosledno ispoljava. U slučaju da se temperamenti instuktora i kandidata ne „poklapaju“ premosti se eventualni problem profesionalizmom i postavljanjem zajedničkog cilja, a to je formiranje bezbednog vozača.
Obuka vožnje je opterećena stresom, prepoznavanje i upravljanje stresom je izuzetno važno za uspešno obučavanje kandidata. Samo zajedničkim radom kandidata i instruktora vožnje moguće je zadržati stres pod kontrolom. Instruktor vožnje sprema kandidata i kandidat sam sebe , tako da i u najtežim komfliktnim situacijama, kandidat zna šta treba uraditi, jer upravo teške komfliktne situacije stvaraju stres.
Kandidati u toku obuke treba da steknu realna očekivanjao kontroli svog vozila i same saobraćajne situacije. Instruktor je u obavezi da svojim kandidatima u obuci skrene pažnju na opasnost, ako se kod kandidata prepozna u njihovoj vožnji takmičarski duh ili vožnja kao poligon samodokazivanja i slično.
Zadatak instruktora je da kandidata nauči osnovnim tehnikama upravljanja vozilom ali i ponašanjem u saobraćaju i saobraćajnoj kulturi, da ga nauči primeni zakonskih odredaba, ali i tome kako da prepozna opasne situacije i kako se one izbegavaju. Kako i u svakom međuljudskom odnosu i u odnosu instruktora i kadnidata ključna je izgradnja međusobnog odnosa poverenja i razumevanja.
Ako Vam praktična obuka vožnje na početku zadaje glavobolju , ne treba da se obeshrabrujete već da se dobro potrudite, slušate instruktora i verujete u sebe.
Kada uspešno završite praktičnu obuku možete se prijaviti za poslednji korak, a to je praktični ispit.